првог викенда у септембру

О играма

53. Љубичевске коњичке игре

Овогодишње Љубичевске коњичке игре, чији је врхунац Љубичевски вишебој, су се дефинитивно показале као прекретница у начину организације како пратећих манифестација, тако и догађаја на хиподрому. Потрудили смо се да 53. ЉКИ превазиђу све претходне.

Манифестацију су отворили председник Србије Томислав Николић и градоначелник Града Пожаревца Бане Спасовић, а посетиоци су аплаузима поздрављали знамените личности из историје Пожаревца попут Миливоја Живановића, Жанке Стокић, Ђорђа Вајферта, Живке Матић, Слободана Стојановића, док је Кнеза Милоша Обреновића до савршенства оживео пожаревачки глумац Слободан Степић који се обратио Пожаревљанима:

“ Народе пожаревачки, жеља ми је вазда била да Србија буде пуна лепих вароши и добрих људи који уче своју децу да поправљају будућа времена, али и да памте и славе оно што је прошло. Ја све то, драга браћо и сестре, управо гледам овде, испред себе. Ове игре које начинисте и по мојој жени Љубици назвасте, казују ми да нисте заборавили своју славну прошлост. Ови наши храбри витезови, који кроте своје ате, не плаше се часног боја. Они поштују бољег од себе и воле свој Пожаревац и своју Србију. Они ће сутра, у суботу и дан после, у недељу, јахати на хиподрому за вас. Да сви дођете!“

Отварајући 53. Љубичевске коњичке игре, председник Србије Томислав Николић, који је ове године и почасни председник Организационог одбора као и покровитељ манифестације, истакао је:
„Погледајте и то како ови вишебојци са љубављу и поштовањем потапшу своје атове након надметања, без обзира да ли су победили или не. Драги пријатељи, поштовање према ономе са којим делите добро и зло, али и према вашем противнику, поред храбрости и жеље за успехом, порука је која се из године у годину шаље са Љубичевских коњичких игара.“

32

Свечани дефиле

This gallery contains 8 photos.

Свечани дефиле учесника кроз град представља почетак Љубичевских коњичких игара и одржава се увек петком поподне у центру града, јер су субота и недеља дани када се одржавају такмичења на хиподрому. Приликом дефилеа се званично отварају Игре и сви хрле у центар града како би гледали параду предвођену учесницима Љубичевског вишебоја, за којима следе галопери, касачи, препонаши, волтижери, фијакери, чезе…

Отварање Игара се одвија тако што пре параде витез Љубичевског вишебоја, који је победио претходне године, преда сабљу Градоначелнику града на чување до недеље (када се одржава финале на хиподрому) након чега ће сабља бити додељена новом победнику Љубичевског вишебоја на период од годину дана. Градоначелник поручује тада да се боре витешки и да најбољи победи уз то да имају на уму речи које су исписане на сабљи „Не вади ме без повода, не враћај ме без части.“ Тада пожаревачким улицама продефилују и познате историјске личности града, а ватромет и концерт на крају параде представља печат дефилеа.
Истог дана у преподневним часовима на пожаревачком хиподрому се одвија регионална изложба расних коња, а у суботу и недељу се одржавају спортска надметања, вишебој, утакмице у прескакању препона, волтижовање деце, касачке и галопске трке.

Хиподром

Пожаревачки хиподром је један од најстаријих спортских објеката у Србији. Његова изградња започета је 1892. године, а прве трке на њему су одржане већ наредне године.
Налази се на удаљености од око 3 км од центра града и простире се на површини од око 50 ха.
Изузетно је погодан за организовањесвих врста коњичких такмичења.
Спортски део чине две тркачке стазе: галопска (травната стаза) дуга 1550 м, касачка стаза (са шљакастом подлогом) дуга 1400 м са скакалиштем за препонске утакмице.
Обе тркачке стазе и скакалиште су „А“ категорије. Спортски део хиподрома краси и бетонска трибина која прима до 10.000 гледалаца.
 

Шта су ЉКИ?

„Створи ми биће које ће бити лагано и брзо попут тебе, верно, племенито и снажно и које ће на својим ле ђи ма но си ти човека“ - према легенди, биле су то речи које је Бог при ствара њу света упутио ветру, након чега је створио коња.

Традиционална туристичко-спортска манифестација „Љубичевске коњичке игре” (Игре), од 1964. одржава се сваке године прве седмице односно викенда у септембру.

На прекретници лета и јесени, Пожаревац и његова околина постају центар коњичког спорта и коњичких вештина. У граду влада право карневалско расположење, састају се модерни витезови, људи од седла и мамуза. Зајашу своје четвороноге лепотане и поделе мегдан на пожаревачком хиподрому.

Тако сваке године и ове када ће се одржати од биће то више од пола века Љубичевских коњичких игара.

Србијо, па и цели свете? Преседан је била 1988. година, Игре су тада одложене за почетак октобра због појаве грипа међу коњима.Када је о Пожаревцу реч, истичемо да од туристичких манифестација, посебно Љубичевске коњичке игре, као најзначајнија и са дугогодишњим континуитетом одржавања представљају важан елемент туристичке понуде града, тим пре, што су се у тој мери афирмисале, да се слободно може рећи да су у једна јасна и јединствена манифестација нашег времена, јер у свету препуном термина, у коме је рационалан избор скоро немогућ, репрезентује јасноћу, уверење, стабилност, статус, припадност – све што омогућава људском бићу да се дефинише- једном речи бренд града.

Почетком осамдестих година двадесетог века организован је дефиле учесика Игара улицама Београда, како би се привукао што већи број Београђана на Игре. Програм је био прећен делењем летака, данас флајера (flyer), који су укратко објашњавали прогам Игара, саобраћајну повезаност, начин смештаја,..

Сарадња два града је требала да прерасте у традицоналну. Љубичевске коњичке почивају на традицији ергеле Љубичево која је једна од најстаријих ергела у Србији. „Оаза мира и тишине“, како чести посетиоци називају ергелу, основао је књаз Милош Обреновић 1853. и „на пашњацима крај Велике Мораве узгајао најбоље коње, а у сто летним храстовим шумама припремао свиње за Беч и Пешту.“

Према подацима турског тефтера, пописа подручја Браничева објављеног 1467. године у љубичевском атару, у селу Дербенџинско, организовано су се гајила грла на ергелски начин за потребе војске. Увек је српски народ у традицији и предањима гајио велико поштовање и љубав према коњима. Ту љубав је показао и Михаило Обреновић који је, између осталог, као свој легат српскоме народу завештао и ергелу у Љубичеву.

Претпоставља се и да је ергела настала из материнске љубави кнегиње Љубице за најстаријег сина Милана, који је често био болестан, желећи да створи пребивалиште далеко од градске прашине. Тако је књаз Милош наредио да се читав пут од имања до Пожаревца засади храстовима. Подигнут је конак и неколико штала у којима је књаз држао своје коње.

То своје имање, на коме је настала ергела, поклонио је држави. Име Љубичеву је дао кнез Михаило, у знак сећања на своју мајку, кнегињу Љубицу, супругу књаза Милоша.„Оаза мира и тишине“, преживљавала је живот националне историје али је увек, после тешких дана, долазио препород.

Почетком XX века, ергела је израсла у коњарску институцију европског ранга и имала је око 500 грла племените расе. Ако нисте познавалац коњарства и коњичког спорта, вероватно Вам имена грла Љубичевац, Кастор, Ремоз, Хајџан неће нешто значити али сви који су „везани“ за ергелу Љубичево, препознаће у њима освајача „Трипле круне“, непобеђе-ног галопера, пепињера.

У српској историји и традицији се знало да без доброг коња нема ни јунака. Познати коњи, по јунаштву знани скоро једнако као и јунаци који су их јахали, су Дамјанов Зеленко, Хајдук- Вељков Кушља, крилати Јабучило Војводе Момчила, Шарац Краљевића Марка за кога је Гете рекао да су сви светски легендарни коњи у односу на Шарца само обична ждребад, верни Ђогин Бановић Страхиње, храбри Ждралин Милоша Обилића који погибе витешки заједно са својим јунаком на Газиместану...

Љубав према коњима је показао и Михаило Обреновић који је, између осталог, као свој легат српскоме народу завештао и ергелу у Љубичеву.Посетиоцима се пружа организовано разгледање ергеле, приказ детаља из програма Игара -Љубичевски вишебој, вожња фијакером, упознавање и разгледање трофејне сале, обилазак споменика који је подигнут у знак успеха грла Љубичевца. Наиме, Љубичевац је 1974. године освојио победу у све три класне трке и триплу круну.

Када су деведесетих година 19. века почела да се оснивају кола јахача, “ да путем наградних трка изложби коња, писаном речи и практичним поукама раде на унапређењу квалитета коњарства, Поморавље и Стиг нису изостали. Већ 1892. у Пожаревцу се оснива Дунавско коло јахача „Кнез Михаило“ , претеча данашњег Коњичког друштва „Кнез Михаило“ које је успешно радило на унапређењу квалитета коњарства, изграђивању тркалишта, а следеће године су одржане прве трке и изложба коња.

Прве коњичке трке на хиподрому у Пожаревцу, изграђеном 1892. године на око 50 хектара одржане су 6. маја 1893. године. На програму су биле Земљорадничка трка, Варошка трка, Подофицирска трка и Победна земљорадничка трка. Учествовало је 60 грла власника из Пожаревца, Великог Градишта, Касидола, Шапина и Великог Црнића.

Награде за победнике износиле су од 20 до 300 динара. После 17 година, утемељена је и данас постојећа трка за двогода грла „Костолац“ на иницијативу индустријалаца Ђорђа Вајферта, сувласника рудника Костолац, који је за наградни фонд обезбедио 20.000 тадашњих динара.

Трибине тадашњег хиподрома су биле мале и монтажне до изградње, данашњих бетонских. Велики хиподроми у свету имају обавезно шеталиште испред трибина, хиподром у Пожаревцу нема. Изградњом трибина близу галпоске стазе, посетиоци хиподрома у Пожаревцу ближе посматрају спортска такмичења, а самим тим и узбуђење је веће.Туристичка организација Пожаревца као носилац маркетинг концепције Игара, односно целокупне организације истих, заједно са градом, ергелом Љубичево и коњичким клубом „Кнез Миха-ило“ настоји да из године у годину доведе што већи број такмичара и посетилаца из европских земаља. Промовише Игре, не само због спортског садржаја, већ као једну мултидисциплинарну манифеста-цију која укључује веома значајан сегмент укупне туристичке понуде Пожаревца. Реч је о обичајима, традицији, културним садржајима, свему ономе по чему настојимо да стекнемо свој индентитет на међународном туристичком тржишту.

Настанак Љубичевских коњичких игара

Празник Пожаревљана, свих љубитеља коњичког спорта и коњичких вештина, одржава се почетком септембра од 1964. Тада се симболично отварају капије Пожаревца и почиње Међународна туристичко – спортска манифестација „Љубичевске коњичке игре“.
Од свечаног дефилеа учесника до завршног надметања вишебојаца на препуном стадиону све „кључа“ од силне жеље за победом и бодрењем својих фаворита.
Програм игара, који је испреплетен обичајима, традицијом и културом обухвата: уникатни Љубичевски вишебој, волтижовање деце, изложбу грла, даљинско јахање, утакмицу у прескакању препона, галопске и касачке трке.
Љубичевски вишебој је по оригиналности, лепоти и динамичности јединствено надметање храбрих момака на одабраним коњима у пет традиционалних дисиплина (сеча сабљом, гађање копљем, курирско јахање, гађање стрелом и гађање топузом).
Витешка победничка рука вишебоја, осим новчане награде, прима пехар, плашт и сабљу. Сабља је уникатна, посебно скована за витеза Љубичевских игара и сваки нови победник вишебоја добија је од свог претходника и са поносом је чува до следећих Љубичевских коњичких игара. Сабља има угравиран витешки мото: „Не вади ме без повода – не враћај ме без части“. На крају град добија свог хероја – Витеза Љубичева.
Игре организује Туристичка организација Пожаревца са Коњичким клубом „Кнез Михаило“, под покровитељством Града Пожаревца.
LJUBICEVSKE KONJICKE IGRE
04.09.2005.
FOTO STANISLAV MILOJKOVIC
jabuka

Почасни председник организационог одбора

53. Љубичевских коњичких игара.

Председник Републике Србије
господин
Томислав Николић

53. Љубичевске коњичке игре

Овогодишње Љубичевске коњичке игре, чији је врхунац Љубичевски вишебој, су се дефинитивно показале као прекретница у начину организације како пратећих манифестација, тако и догађаја на хиподрому. Потрудили смо се да 53. ЉКИ превазиђу све претходне. Манифестацију су отворили председник Србије Томислав Николић и градоначелник Града Пожаревца Бане Спасовић, а посетиоци су аплаузима поздрављали знамените личности […]

0 comments

Свечани дефиле

Свечани дефиле учесника кроз град представља почетак Љубичевских коњичких игара и одржава се увек петком поподне у центру града, јер су субота и недеља дани када се одржавају такмичења на хиподрому. Приликом дефилеа се званично отварају Игре и сви хрле у центар града како би гледали параду предвођену учесницима Љубичевског вишебоја, за којима следе галопери, […]

0 comments