првог викенда у септембру

Шта су ЉКИ?

„Створи ми биће које ће бити лагано и брзо попут тебе, верно, племенито и снажно и које ће на својим ле ђи ма но си ти човека“ - према легенди, биле су то речи које је Бог при ствара њу света упутио ветру, након чега је створио коња.

Традиционална туристичко-спортска манифестација „Љубичевске коњичке игре” (Игре), од 1964. одржава се сваке године прве седмице односно викенда у септембру.

На прекретници лета и јесени, Пожаревац и његова околина постају центар коњичког спорта и коњичких вештина. У граду влада право карневалско расположење, састају се модерни витезови, људи од седла и мамуза. Зајашу своје четвороноге лепотане и поделе мегдан на пожаревачком хиподрому.

Тако сваке године и ове када ће се одржати од биће то више од пола века Љубичевских коњичких игара.

Србијо, па и цели свете? Преседан је била 1988. година, Игре су тада одложене за почетак октобра због појаве грипа међу коњима.Када је о Пожаревцу реч, истичемо да од туристичких манифестација, посебно Љубичевске коњичке игре, као најзначајнија и са дугогодишњим континуитетом одржавања представљају важан елемент туристичке понуде града, тим пре, што су се у тој мери афирмисале, да се слободно може рећи да су у једна јасна и јединствена манифестација нашег времена, јер у свету препуном термина, у коме је рационалан избор скоро немогућ, репрезентује јасноћу, уверење, стабилност, статус, припадност – све што омогућава људском бићу да се дефинише- једном речи бренд града.

Почетком осамдестих година двадесетог века организован је дефиле учесика Игара улицама Београда, како би се привукао што већи број Београђана на Игре. Програм је био прећен делењем летака, данас флајера (flyer), који су укратко објашњавали прогам Игара, саобраћајну повезаност, начин смештаја,..

Сарадња два града је требала да прерасте у традицоналну. Љубичевске коњичке почивају на традицији ергеле Љубичево која је једна од најстаријих ергела у Србији. „Оаза мира и тишине“, како чести посетиоци називају ергелу, основао је књаз Милош Обреновић 1853. и „на пашњацима крај Велике Мораве узгајао најбоље коње, а у сто летним храстовим шумама припремао свиње за Беч и Пешту.“

Према подацима турског тефтера, пописа подручја Браничева објављеног 1467. године у љубичевском атару, у селу Дербенџинско, организовано су се гајила грла на ергелски начин за потребе војске. Увек је српски народ у традицији и предањима гајио велико поштовање и љубав према коњима. Ту љубав је показао и Михаило Обреновић који је, између осталог, као свој легат српскоме народу завештао и ергелу у Љубичеву.

Претпоставља се и да је ергела настала из материнске љубави кнегиње Љубице за најстаријег сина Милана, који је често био болестан, желећи да створи пребивалиште далеко од градске прашине. Тако је књаз Милош наредио да се читав пут од имања до Пожаревца засади храстовима. Подигнут је конак и неколико штала у којима је књаз држао своје коње.

То своје имање, на коме је настала ергела, поклонио је држави. Име Љубичеву је дао кнез Михаило, у знак сећања на своју мајку, кнегињу Љубицу, супругу књаза Милоша.„Оаза мира и тишине“, преживљавала је живот националне историје али је увек, после тешких дана, долазио препород.

Почетком XX века, ергела је израсла у коњарску институцију европског ранга и имала је око 500 грла племените расе. Ако нисте познавалац коњарства и коњичког спорта, вероватно Вам имена грла Љубичевац, Кастор, Ремоз, Хајџан неће нешто значити али сви који су „везани“ за ергелу Љубичево, препознаће у њима освајача „Трипле круне“, непобеђе-ног галопера, пепињера.

У српској историји и традицији се знало да без доброг коња нема ни јунака. Познати коњи, по јунаштву знани скоро једнако као и јунаци који су их јахали, су Дамјанов Зеленко, Хајдук- Вељков Кушља, крилати Јабучило Војводе Момчила, Шарац Краљевића Марка за кога је Гете рекао да су сви светски легендарни коњи у односу на Шарца само обична ждребад, верни Ђогин Бановић Страхиње, храбри Ждралин Милоша Обилића који погибе витешки заједно са својим јунаком на Газиместану...

Љубав према коњима је показао и Михаило Обреновић који је, између осталог, као свој легат српскоме народу завештао и ергелу у Љубичеву.Посетиоцима се пружа организовано разгледање ергеле, приказ детаља из програма Игара -Љубичевски вишебој, вожња фијакером, упознавање и разгледање трофејне сале, обилазак споменика који је подигнут у знак успеха грла Љубичевца. Наиме, Љубичевац је 1974. године освојио победу у све три класне трке и триплу круну.

Када су деведесетих година 19. века почела да се оснивају кола јахача, “ да путем наградних трка изложби коња, писаном речи и практичним поукама раде на унапређењу квалитета коњарства, Поморавље и Стиг нису изостали. Већ 1892. у Пожаревцу се оснива Дунавско коло јахача „Кнез Михаило“ , претеча данашњег Коњичког друштва „Кнез Михаило“ које је успешно радило на унапређењу квалитета коњарства, изграђивању тркалишта, а следеће године су одржане прве трке и изложба коња.

Прве коњичке трке на хиподрому у Пожаревцу, изграђеном 1892. године на око 50 хектара одржане су 6. маја 1893. године. На програму су биле Земљорадничка трка, Варошка трка, Подофицирска трка и Победна земљорадничка трка. Учествовало је 60 грла власника из Пожаревца, Великог Градишта, Касидола, Шапина и Великог Црнића.

Награде за победнике износиле су од 20 до 300 динара. После 17 година, утемељена је и данас постојећа трка за двогода грла „Костолац“ на иницијативу индустријалаца Ђорђа Вајферта, сувласника рудника Костолац, који је за наградни фонд обезбедио 20.000 тадашњих динара.

Трибине тадашњег хиподрома су биле мале и монтажне до изградње, данашњих бетонских. Велики хиподроми у свету имају обавезно шеталиште испред трибина, хиподром у Пожаревцу нема. Изградњом трибина близу галпоске стазе, посетиоци хиподрома у Пожаревцу ближе посматрају спортска такмичења, а самим тим и узбуђење је веће.Туристичка организација Пожаревца као носилац маркетинг концепције Игара, односно целокупне организације истих, заједно са градом, ергелом Љубичево и коњичким клубом „Кнез Миха-ило“ настоји да из године у годину доведе што већи број такмичара и посетилаца из европских земаља. Промовише Игре, не само због спортског садржаја, већ као једну мултидисциплинарну манифеста-цију која укључује веома значајан сегмент укупне туристичке понуде Пожаревца. Реч је о обичајима, традицији, културним садржајима, свему ономе по чему настојимо да стекнемо свој индентитет на међународном туристичком тржишту.

Почасни председник организационог одбора

53. Љубичевских коњичких игара.

Председник Републике Србије
господин
Томислав Николић

53. Љубичевске коњичке игре

Овогодишње Љубичевске коњичке игре, чији је врхунац Љубичевски вишебој, су се дефинитивно показале као прекретница у начину организације како пратећих манифестација, тако и догађаја на хиподрому. Потрудили смо се да 53. ЉКИ превазиђу све претходне. Манифестацију су отворили председник Србије Томислав Николић и градоначелник Града Пожаревца Бане Спасовић, а посетиоци су аплаузима поздрављали знамените личности […]

0 comments

Свечани дефиле

Свечани дефиле учесника кроз град представља почетак Љубичевских коњичких игара и одржава се увек петком поподне у центру града, јер су субота и недеља дани када се одржавају такмичења на хиподрому. Приликом дефилеа се званично отварају Игре и сви хрле у центар града како би гледали параду предвођену учесницима Љубичевског вишебоја, за којима следе галопери, […]

0 comments